Kad se na Vis rodi dite svi smo sritni. Niki su sritni ca in se rodilo, a niki zato ca in se budi ufonje da ćemo opstat i da će nos ko imat naslidit. Tako von je i u kulturi. Kad se rodi novi libar, a to je toko ritko pojava, da tukomo bit sritni pa i oni ca ne štiju libre. Rođenje ovega libra je po puno tega specifično da Von tukon napisat par rici. Ovako, Gici je umar i ostavi puste foje novih pismi, kratki priči i aforizmi. Ivica roki, kako njegov štovatelj, moli Gicitovu ženu Vilmu da to pokušo sredit i objovit u novemu libru. Moli za pomoć prijatelja profešura Đinota Mladinea koji prepisije i akcentiro materijole. Đino, Bog mu do pokoj duše, gubi borbu sa teškom bolešču, a ni uspi dofinit lavur. Ivica se ne predoje nego uz pomoć svoje Sanje dofinije lavur. Kako je god i obećo libar je doživi svitlost dona. Grod Vis mu pomože finacijski jedon dil, a Turistička zajednica mu je obećola ostatak pinez. Libar je štanpon uz ufonje da će TZ Vis plotit ostatak, a Ivica isplotit štanpariji pineze. Ca reč nego fola Von Ivice, Đino, Sanjo i Ivo Jerkoviću-Jela koji je ustupi svoje crteže i obogati libar. Dodojte po jedon "lajk" za ove plemenite ljude.
Nema komentara:
Objavi komentar