na ovo bokun škoja. Ambijent, spontanost i beleca od stihovi koje iz pučkega sarca i duše izviru i vročodu nos u ne tako daleku prošlost. Stihovi su to koje mogu složit somo oni koji su se odgojali između prošlošti i sadašnjosti. Oni koji su čutili vonj konobe, koji poznaju čud mora, koji su hodili po bardima i veselili se pojima po kojima posu tovari, koze i oni kojima je jematva život, a kokot jutarnji žveljarin. Govoridu stihove ricima koje još somo stariji poznaju, a mlaji i ne haju. Grihota je da njihov trud i voju ne vidi i ne cuje veće svita. Možda se stariji straše doć jer bi ih to na momenat odvelo u niku siromašku prošlost, ali i sritniju vrime kad ti je susid bi ka dil fameje, kad je prijateljstvo bilo amen i zlamen. Kad su bili bokun gladniji, ali puno sritniji. A mlaji, ni da ne bi došli, ma vajalo bi se odreč komoda. Kako je, tako je. Teško je prominit užonce. Ma srića, sa današnjon tehnikon more se i ol doma pogledot i poslušot ove lipe rici koje ne smidu poć u zaborav. Veseli i zdravi bili.
Vaša Puntina
Nema komentara:
Objavi komentar